DA LI I TI SEBI POSTAVLJAŠ OVO PITANJE?

Čak i u svojim najboljim danima, uhvatim sebe kako zastanem i pomislim: „Hmm… da li je ovo dovoljno dobro?“ Možeš li da se poistovetiš s tim?

Dovoljno dobro. To je prilično teško izmeriti, zar ne? Ko uopšte može da odredi šta je dovoljno dobro? A najopasniji teren je kada se „dovoljno dobro“ pomeša sa „savršeno“. Znam iz ličnog iskustva da, kada jednom počnemo da se pitamo da li je nešto dovoljno dobro da se podeli sa svetom, nije veliki korak do toga da dodatno cenzurišemo sebe ili odlažemo, jer „nije savršeno“. Jao!

Svi mi imamo nešto što želimo da kažemo, stvorimo, podelimo. Naš zadatak je da to iznesemo autentično, čak i pre nego što imamo spoljašnje dokaze da je dovoljno dobro. I svakako bez ijedne pomisli na perfekcionizam. Kao što su mnogi pametni i uspešni ljudi rekli: „Perfekcionizam je lopov kreativnosti.“

VIDIM TE TAMO — KAKO IZLAZIŠ U VERI, PREISPITUJEŠ ŠTA ZAISTA IMAŠ DA PONUDIŠ I PITAS SE DA LI SI ZAISTA SPREMAN DA URADIŠ SVE ONE VELIKE, TEŠKE STVARI KOJE SI SEBI OBEĆAO.

Osećam tu nesigurnost, drhtave ruke iznad tastature, oklevanje da pošalješ taj e-mail ili započneš taj razgovor. I sumnju. Ali isto tako vidim potpuno sposobnog, talentovanog, neverovatnog preduzetnika sa ciljevima koji samo čekaju da budu ostvareni. Ti, moj prijatelju, moraš prestati da koračaš sa sumnjom i početi da koračaš sa samopouzdanjem. Zašto? ZATO ŠTO SI DOVOLJAN.